Na umoru moje usne – Olivera Bjelić

STRANAC

Nećeš ti, stranče biti neko moj.
Da mi budeš melem ili po rani so.
Ali nek neki te vjetar nanese u moj grad.
Neću ja stranče biti neko tvoj.
Da ti stanujem pod rebra, osluškujem hod.
Ali, dođi, more donesi u moj grad.
“Pa nisi tu, tu je neko ko je blizu.”
Stranče pusti, ja znam kako daljine
znaju za dušu da ugrizu.
Ali doži, note donesi u moj grad.