Slepi putnik – Vladimir Mirkov Živanović

Jedna od mogućnosti za borbu protiv ljudske gluposti i kapitalističke pošasti je umetnost. Slaveći upravo čin kreacije, umetničke i neumetničke jednako, roman `Slepi putnik` pretvara se u apoteozu nove, nadajmo se bolje stvarnosti, nečeg što bi u zvučnoj analogiji s Rastafarijancima, mogla da bude nova religija zasnovana na ljubavi prema planeti i životu…

Ekološki može da se učini kao novi žanr unutar žanrovski veoma razgranatog književnog roda kao što je roman. Međutim, odavno svesni pojedinci i napredna inteligencija misle o tome šta će biti u trenutku kad uništimo floru i faunu. Da ne pominjemo imena, pristojni smo ljudi, ali od Antike i bukoličkih pesama naovamo, priroda i njene sile suprotstavljaju se najopasnijoj od svih vrsta na planeti Zemlji – čoveku. Ekologija se kao nauka razvila tek relativno kasno, termin je uveden godine 1892. koja makar za nas potomke SFRJ ima simbolički značaj. Drugim rečima, ekološki roman ne može biti mnogo stariji od uvođenja pojma u nauku, a ubrzan razvoj doživljava tek s razvijanjem ekoloških pokreta krajem dvadesetog stoleća. Neki bi rekli prekasno.